Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama je objavljen u "Službenom glasniku RS" br. 119/2012 i stupio je na snagu 25.12.2012. godine.

Ovim zakonom uređuju se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, između privrednih subjekata, a sve u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku. Odredbe zakona se ne primenjuju na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.

Početak primene ovog Zakona

Odredbe ovog zakona primenjuju se na ugovorne odnose u komercijalnim transakcijama koji su zaključeni od 31.03.2013. godine. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na komercijalne transakcije čija realizacija nije započeta do 31.03.2013. godine, a koje proističu iz ugovornog odnosa zaključenog pre ovog dana, s tim što se odredbe ugovora moraju uskladiti sa odredbama Zakona najkasnije do 31.03.2013. godine. Realizacija komercijalne transakcije nije započeta ukoliko nije izvršena isporuka dobara, niti je pružena ugovorena usluga.

Rokovi za izmirenje novčanih obaveza između privrednih subjekata

Odredbama Zakona je regulisano da ugovorom između privrednih subjekata se ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana. Ako ugovorom između privrednih subjekata nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili ukoliko je ugovoren duži rok od 60 dana, dužnik je dužan da bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana.

U svim navedenim slučajevima rok za izmirenje novčanih obaveza počinje da teče prvog narednog dana:

1) od dana kada je dužnik primio fakturu, odnosno drugi zahtev za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili

2) od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu, ukoliko nije moguće utvrditi dan prijema fakture ili drugog odgovarajućeg zahteva za isplatu, ili ako je dužnik primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre nego što je poverilac ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili

3) od dana isteka roka za pregled predmeta obaveze, ako je ugovorom ili zakonom predviđen određeni rok za takav pregled, a dužnik je primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre isteka tog roka, u skladu sa ugovorom; rok za pregled predmeta obaveza ne može biti duži od 30 dana od dana prijema robe ili izvršene usluge, izuzev ako je u izuzetno opravdanim slučajevima ugovoren duži rok.

Zakonom su propisani IZUZECI i ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti duži rok od 60 dana:

1) ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama za isporučenu robu, odnosno pružene usluge, ali taj rok ne može da bude duži od 90 dana, uz obavezu da najmanje 50% novčane obaveze mora biti isplaćeno zaključno sa istekom polovine tako ugovorenog roka, a ostatak novčane obaveze do isteka tog roka;

2) uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: "neopoziva", "bezuslovna", "naplativa na prvi poziv bez prigovora" ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga;

3) ugovorom između registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili zemljoradničke zadruge i drugog privrednog subjekta, kada je dužnik registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili zemljoradnička zadruga, u slučajevima nabavke repromaterijala za obavljanje osnovne delatnosti, i to za semenski i sadni materijal, zaštitna sredstva i đubrivo.

Rokovi za izmirenje novčanih obaveza između javnog sektora i privrednih subjekata

Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata utvrđeni su različiti rokovi u zavisnosti ko je dužnik u tim ugovorima, pa:

1) ako je dužnik javni sektor, ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana,

2) kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana,

3) kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana.

Ako ugovorom nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana.

Rok za izmirenje novčane obaveze između javnog sektora i privrednih subjekata počinje da teče kao i u slučaju kada su u ugovornom odnosu samo privredni subjekti.

Naknada za  kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze

U slučaju da novčana obaveza nije izmirena u utvrđenim rokovima poverilac ima pravo da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000 dinara.

Pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, ne isključuje pravo na naknadu troškova koje poverilac ima pravo da potražuje na osnovu ugovora ili drugih propisa. Naknada za neisplaćene novčane obaveze u roku ne obuhvata troškove izvršenja, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS" br. 31/11 i 99/11).

Pravo poverioca na naknadu prestaje da važi u roku od tri godine od dana isteka roka dospelosti novčane obaveze.

Na novčane obaveze koje nisu izmirene u utvrđenim rokovima obračunava se i plaća kamata u visini utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati ("Službeni glasnik RS" br. 119/2012), a o kom zakonu smo pisali u decembarskom broju Preduzetničkog informatora Dec/1-2012.

Nadzor nad sprovođenjem zakona

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata vrši Ministarstvo finansija i privrede.

Sudski postupak izvršenja

Sudski postupak izvršenja neizmirenih novčanih obaveza, definisanih ovim zakonom, vrši se uz primenu načela hitnosti postupanja.

Predlog o izvršenju koji poverilac podnosi sudu sačinjava se u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje ima pravo da zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu propisanom ovim Zakonom.

Sud po službenoj dužnosti, po donošenju pravnosnažnog rešenja o izvršenju koje se odnosi na obaveze iz komercijalnih transakcija između privrednih subjekata, isto dostavlja Ministarstvu finansija i privrede koje vrši nadzor nad primenom ovog zakona u komercijalnim transakcijama privrednih subjekata, radi pokretanja prekršajnog postupka.

Novčane kazne za prekršaje

Zakonom su propisane novčane kazne za prekršaje za pravna lica, preduzetnike, odgovorna lica u javnom sktoru i u privrednim subjektima.

1) Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom.

2) Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom.

3) Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva koje ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom.

4) Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj zastupnik privrednog društva, zadruge i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu sa posebnim zakonom, ukoliko ta pravna lica ne izmire novčane obaveze u rokovima utvrđenim zakonom.