Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Zakon o računovodstvu je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 62/2013, a stupio je na snagu 24.jula 2013.godine. Podzakonska akta, koja su doneta na osnovu člana 49. Zakona o računovodstvu, primenjuju se od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine.

Podzakonski akti, objavljeni u “Službenom glasniku RS”, br. 118/13, od 30. decembra 2013. godine su:

1. Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
2. Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
3. Pravilnik o sadržini pozicija u obrascu Statistički izveštaj za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
4. Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem;
5. Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica.

Podzakonski akt: Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa oKontnom okviru za druga pravna lica je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/14, od 28. februara 2014. godine i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Razvrstavanje pravnih lica po veličini na četiri grupe: mikro, mala, srednja i velika izvršilasu pravna lica samostalno pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja za 2013.godinu, a dobijene podatke koriste za narednu poslovnu godinu.

Zakon o računovodstvu propisuje primenu propisa za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, prema veličini pravnih lica i preduzetnika, i to:

Velika pravna lica primenjuju MSFI

Član 20. Zakona o računovodstvu (u daljem tekstu : Zakon) propisuje da velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI (Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja).

Mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP

Članom 21. Zakona propisano je da mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP (Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica).

Srednja pravna lica imaju mogućnost izbora između MSFI i MSFI za MSP. Ako se srednje pravno lice odluči da primenjuje MSFI, ima obavezu da primenjuje MSFI u kontinuitetu, osim, ako postane malo pravno lice u skladu sa Zakonom o računovodstvu.

Mikro i druga pravna lica

Članom 22. Zakona je propisano da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) Zakona

Zakona o računovodstvu, nezavisno od veličine,primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima (Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica).

Mikro i druga pravna lica izčlana 2. tačka 2) zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da primenjuju MSFI za MSP iz člana 21. Zakona, s tim da u tom slučaju, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MSFI za MSP u kontinuitetu.

Primena MSFI za MSP (odredbe člana 21. Zakona)počeće da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine.

Izuzetno, pravna lica koja su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon) primenjivala Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Službeni glasnik RS”, br. 106/06 i 111/06 – ispravka), mogu primenjivati odredbe tog pravilnika najkasnije do sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2015. godine.

Preduzetnici

Preduzetnici se, u smislu člana 6. Zakona, smatraju mikro pravnim licima.

Preduzetnici su (u smislu člana 2. tačke 3. Zakona) fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti, a koja poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Druga pravna lica

Drugim pravnim licima u smislu člana 2. tačke 2. Zakona o računovodstvu smatraju se pravna lica čije se poslovanje delom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili u celini po osnovu učlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore, crkve i verske zajednice, u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, kao i druge organizacije organizovane po osnovu učlanjenja).

Lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje

Član 14. Zakona propisuje da pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Znači, sam Zakon ne propisuje da lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje mora raspolagati sa određenim sertifikatom.

Član 15. Zakona propisuje da pravno lice, odnosno preduzetnik vođenje poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja može poveriti ugovorom u pisanoj formi, u skladu sa zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga (šifra pretežne delatnosti:69.20).

Odgovornost za finansijske izveštaje

Član 32. Zakona propisuje da za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odgovoran je zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje.

Upravo ovaj član Zakona motiviše poslodavce da vođenje poslovnih knjiga poveravaju stručnom licu, jer za netačno i nezakonito prikazivanje poslovanja u finansijskim izveštajima sankcioniše se uprava firme, kao i lice, koje sastavlja finansijske izveštaje.

Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava na knjiženje i rokovi knjiženja

Nezavisno od toga, da li računovodstvene poslove obavlja lice zaposleno u samom preduzeću ili je preduzeće te poslove poveriloagenciji za knjiženje (preduzetniku ili društvu sa ograničenom odgovornošću), čija je pretežna delatnost 69.20 tj. računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, poresko savetovanje, neophodno je dokumentaciju za knjiženje dostaviti u Zakonom propisanom roku.

Član 10. Zakona propisuje i rokove dostavljanja računovodstvenih isprava i rokove knjiženja, i to:

Lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvenu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenomdostave na knjiženje najkasnije u roku od tri radna dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od tri radna dana od datuma prijema.

Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.

Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja

Poslovne knjige u smislu Zakona su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, obaveze i drugo.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.

Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.

Finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji čuvaju se 20 godina.

Godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je sastavljen.

Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina.

Pomoćne knjige čuvaju se pet godina, od dana njihovog zaključivanja.

Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada.

Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.

Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.