Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Prvi javni beležnici u Srbiji od 01. septembra 2014.godine u potpunosti su preuzeli nadležnost od opština i sudova za overu ugovora o prometu nepokretnosti, dok će nadležnost za overu potpisa, prepisa i rukopisa prvih šest meseci, do 1. marta 2015. godine deliti sa sudom.

Usvojeni su zakoni neophodni za rad javnih beležnika: Skupština Srbije usvojila je 31.08.2014.godine tri pravosudna zakona na osnovu kojihsuod 01. septembra u Srbiji počeli sa radom javni beležnici – notari. Usvojeni su: Zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa, Zakon o prometu nepokretnosti, kao i Zakon o dopunama Zakona o sudskim taksama. Zakoni su objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 93/14 i stupili na snagu 1. septembra 2014. godine.

Nepokretnosti, u smisluZakona o prometu nepokretnosti, jesu: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.

Zakon o javnim beležnicima                                                                                                           (Zakon o notarima)

Zakon o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon i 93/2014 - dr. zakon) (u daljem tekstu: Zakon) uređuje  organizaciju, delatnost, način i uslove rada, kao i druga pitanja od značaja za javno beležništvo.

Na osnovu člana 2. ovog Zakona: Javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar), koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom.

Na osnovu člana 4. ovog Zakona,  Javni beležnik je ovlašćen da obavlja sledeće poslove:

1. sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave;
2. preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete;
3. na osnovu ovog zakona i po odluci suda obavlja poslove koji mu se po zakonu mogu poveriti;
4. preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

Bez obzira na to, da li će stranka doneti ugovor u nekoj formi, koji je sastavila sama ili uz pomoć advokata, notar je dužan da proveri da li je sadržina ugovora u skladu sa zakonima i propisima jer  notar odgovara za zakonitost overenih isprava.

Nadzor nad javnobeležničkom delatnošću vrše ministarstvo nadležno za pravosuđe, nadležni sud i Javnobeležnička Komora. Komora je profesionalno udruženje u koje se udružuju javni beležnici upisani u njen imenik.

Broj javnobeležničkih mesta određuje ministar,  po pribavljenom mišljenju Komore, po pravilu, za područje jedne opštine, grada ili gradske opštine (jedinica lokalne samouprave), određuje najmanje jedno javnobeležničko mesto.

Zakonom je propisana  upotreba jezika i pisma: Javni beležnik sastavlja javnobeležničke isprave na srpskom jeziku kao službenom jeziku, ćiriličkim pismom, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave se sastavljaju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke.

Javni beležnik može, na zahtev stranke, sastaviti ispravu i na stranom jeziku ako ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik na kojem sastavlja ispravu i ako je isprava namenjena upotrebi u inostranstvu.

Ako stranke, odnosno drugi učesnici u sastavljanju isprave ne razumeju jezik na kojem je isprava sastavljena, isprava mora da sadrži klauzulu potpisanu od strane stranke da im je sadržina isprave bila u celosti prevedena i prevod dostavljen u pisanoj formi.

Komora može dozvoliti javnom beležniku da povremeno obavlja poslove i izvan svog službenog sedišta, ako to zahtevaju objektivne potrebe stanovništva.

Javni beležnik je ovlašćen i da uskrati obavljanje radnje koja je prema zakonu nedopuštena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice. Ako javni beležnik smatra da stranka nema pravo da zaključi određeni pravni posao, dužan je da je na to upozori.

Javnobeležnička tarifa

U "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 91 od 29.08.2014.godine, objavljena je Javnobeležnička tarifa (stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja),  po kojoj se utvrđuje nagrada za rad javnog beležnika i naknada troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom javnog beležnika, način utvrđivanja vrednosti obavljenog posla i način  obračunavanja iznosa nagrade i naknade troškova.

Јavni beležnik je dužan da primenjuje ovu tarifu u svakom pojedinačnom slučaju. 

Spisak, tarifa i radno vreme javnobeležničkih kancelarija                               

Na internet prezentaciji Ministarstva pravde svi zainteresovani mogu pronaći spisak svih javnobeležničkih kancelarija, kao i tarifu notara.

Pravilnikom o jabnobeležničkoj kancelariji i radnom vremenu javnog  beležnika ("Sl. glasnik RS" br. 31/2012, 87/2014) uređeno je i  radno vreme javnih beležnika. Radno vreme javnog beležnika iznosi 40 časova nedeljno i obavlja se u periodu od 9 do 17 časova, od ponedeljka do petka.  U skladu sa ovim Pravilnikom, na obrazloženi zahtev stranke, javni beležnik može službenu radnju obaviti izvan radnog vremena, kao i u dane praznika i druge dane kada ne radi.

Notari imaju obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase

Uredbom o izmeni Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, koji je objavljen u  "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 100 od 15.09.2014.godine, uvedena je obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase javnim beležnicima i izvršiteljima.Ova Uredba  primenjuje se od 01. oktobra 2014.godine.