Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Zakonski osnov

Zakonom o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012)je regulisano da se autorskim delom smatraju i računarski programi i baze podataka u bilo kojem obliku njihovog izražavanja.

Softver kao računarski program ili skup programa  predstavlja autorsko delo nosioca autorskog prava koji ima isključivo pravo da štiti integritet svog prava i da ima pravo nadoknade na ekonomsko iskorišćavanje svog dela (član 19. Zakona o autorskim i srodnim pravima). Za svako iskorišćenje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, što znači da računarski program, odnosno licenca za korišćenje softverskog programa  treba da bude odobrena od strane  vlasnika autorskog dela, odnosno patentnih prava, te se licenca, odnosno računarski program mora ili platiti ili ustupiti  besplatno u zavisnosti od namere nosioca prava, odnosno proizvođača.  

Računarski programje zapis čija je namena da ostvari određene promene na računaru. To su programi koji su ugrađeni u hardver i pripremni radovi koji na kraju dovode do razvijanja nekog programa pod uslovom da su takve prirode da omogućavaju izradu kompjuterskog programa.

Nadležnost poreske uprave

Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006 i 104/2009)je regulisano  da je Ministarstvo finansija, preko poreskih inspektora i poreske policije, odnosno Odeljenja za kontrolu legalnosti softvera, nadležno da utvrđuje da li postoji povreda prava intelektualne svojine, povreda prava na računarske programe (softver) i baze podataka.

Postupak poreske kontrole

Poreski inspektori preduzimaju radnje i donose akta po službenoj dužnosti ili na zahtev nosioca prava. Taj postupakkontrole jeuređen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011, 2/2012, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 i 105/2014).

Kontrola započinje uručivanjem naloga za kontrolu direktoru ili drugom ovlašćenom licu u pravnom licu, preduzetniku ili ovlašćenom licu, punomoćniku ili zastupniku po službenoj dužnosti.

Poreski inspektor proverava osnovne podatke o poreskom obvezniku na osnovu dokumentacije sa kojom raspolaže, nakon čega utvrđuje broj računara po popisnoj listi za prethodnu godinu i broj računara na dan vršenja kontrole i vrši kontrolu knjiženja softvera, proverava konta 023-postrojenja i oprema,  103-sitan inventar  i konta za knjiženje kupljenog sofvera: 014-ostala nematerijalna ulaganja, 559-ostali nematerijalni troškovi, 550-troškovi neproizvodnih usluga. Poreski inspektori mogu izvršiti i fizičko prebrojavanje računara.

Poreski inspektori vrše kontrolu softvera za vođenje poslovnih knjiga u smislu da li je isti kupljen ili je instaliran nelegalno. Poreski inspektor utvrđuje broj i vrstu instaliranih softvera na svim računarima, u zavisnosti od vrste softvera i proizvođača softvera.

Na primer, proverava se pravilnost instaliranog operativnog sistema, aplikacija, razvojnih alata, pravilnosti instaliranog softvera kroz nabavku licenci putem ugovora o količinskom licenciranju, zatim softvera kroz nabavku serverskih i pristupnih licenci, proverava originalnu ambalažu za instalirani softver, CD medije, sertifikate, upoređuje i proverava serijske brojeve, druga pravila nabavke softvera i na kraju proverava račune za kupljeni softver. Jedan od najvažnijih dokaza legalnosti softvera je faktura, odnosno ugovor o nabavci softvera ili račun o plaćenom softveru.

Ukoliko utvrdi nelegalno korišćenje softvera, poreski inspektor daje mogućnost obvezniku da isti nabavi u toku poreske kontrole ili daje rok za nabavku softvera do 15 dana, a u nekim slučajevima i duže, ukoliko se radi o nabavci veće količine i visoke vrednosti softvera.

Ukoliko obveznik u datom roku to ne učini, inspektor podnosi prijavu za privredni prestup nadležnom Osnovnom javnom tužilaštvu, a za povredu prava od strane preduzetnika podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu.

Ukoliko nosilac autorskih prava podnese zahtev za kontrolu za kršenje prava intelektualne svojine na računarske programe i baze podataka, Poreska uprava postupa po zahtevu. Nakon postupka kontrole, ukoliko utvrdi postojanje nelegalnog softvera, podnosi prijavu za privredni prestup Osnovnom javnom tužilaštvu ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu, bez mogućnosti nabavke softvera u toku kontrole.

Po završetku svih provera u kontroli, poreski inspektor sastavlja zapisnik o sprovedenoj kontroli i isti dostavlja obvezniku u roku od tri dana od dana završetka kontrole.

Obvezniku je omogućeno  da se o nalazu iz zapisnika izjasni u roku od 5 dana od dana prijema zapisnika.

Ukoliko obveznik dostavi primedbe na zapisnik u kojima je izneo nove dokaze i činjenice zbog kojih bi trebalo promeniti činjenično stanje ili izmeniti pravnu ocenu, inspektor donosi dopunski zapisnik. Na dopunski zapisnik se ne može izjaviti prigovor.

Ograničenja autorskog prava

Ako je autorsko delo računarski program, dozvoljeno je licu koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa da, radi sopstvenog uobičajenog namenskog korišćenja programa, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:

1. smešta program u memoriju računara i pušta program u rad;
2. otklanja greške u programu, kao i da vrši druge neophodne izmene u njemu koje su u skladu sa njegovom svrhom, ako ugovorom nije drukčije određeno;
3. načini jedan rezervni primerak programa na trajnom telesnom nosaču;
4. izvrši dekompilaciju programa isključivo radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje interoperabilnosti tog programa sa drugim, nezavisno stvorenim programom ili određenom računarskom opremom, pod uslovom da taj podatak nije bio na drugi način dostupan i da je dekompilacija ograničena samo na onaj deo programa koji je neophodan za postizanje interoperabilnosti. 

Podatak dobijen ovom radnjom ne sme se saopštavati drugima ili koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje ili plasman drugog računarskog programa kojim bi se povredilo autorsko pravo na prvom. Radnju može izvršiti neposredno lice koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa ili drugo stručno lice koje radi po njegovom nalogu (član 47. Zakona o autorskom i srodnim pravima).

Pravo proizvođača baze podataka

Proizvođač baze podataka ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:

1. povremeno ili stalno umnožavanje bilo kojim sredstvima baze podataka u celini ili njenih bitnih delova, za bilo koju namenu i u bilo kojoj formi;
2. stavljanje u promet i davanje u zakup primeraka cele baze podataka ili njenih bitnih delova;
3. interaktivno činjenje dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem i svaki drugi oblik javnog saopštavanja baze podataka u celini ili njenih bitnih delova (član 140. Zakona o autorskom i srodnim pravima).

Kaznene odredbe poZakonu o autorskom i srodnim pravima

Odredbama člana 215. i 216. Zakona o autorskom i srodnim pravima za nelegalno korišćenje prava intelektualne svojine na računarske programe i baze podataka propisana je kazna za privredni prestup za privredno društvo ili drugo pravno lice od 100.000-3.000.000 dinara i  50.000-200.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i kazna za prekršaj preduzetnika od 50.000-500.000 dinara.

Ukoliko se utvrdi da su predmeti bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa, predmeti će se oduzeti i uništiti.

Krivična dela

Osnovana sumnja da je izvršeno poresko krivično delo u smislu člana 136. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji ako je izvršena radnja:

• povreda moralnih prava autora i interpretatora - član 198. Krivičnog zakonika,
• neovlašćeno korišćenje autorskih dela ili predmeta srodnih prava - član 199. Krivičnog zakonika,
• neovlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima - član 200. Krivičnog zakonika,
• povreda pronalazačkog prava - član 201. Krivičnog zakonika,
• neovlašćeno korišćenje tuđeg dizajna - član 202. Krivičnog zakonika.
• oštećenje računarskih podataka i programa - član 298. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014),
• računarska sabotaža - član 299. Krivičnog zakonika,
• pravljenje i unošenje računarskih virusa - član 300. Krivičnog zakonika,
• računarska prevara - član 301. Krivičnog zakonika,
• neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka - član 302. Krivičnog zakonika,
• sprečavanje i ograničenje pristupa javnoj računarskoj mreži - član 303. Krivičnog zakonika,
• neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže - član 304. Krivičnog zakonika,
• pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstva za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka - član 304a. Krivičnog zakonika,

U ovakvoj situaciji poreski inspektor sastavlja izveštaj i sa dokazima isti dostavlja nadležnom rukovodiocu Poreske uprave koji postupa u skladu sa Krivičnim zakonikom.

Izvor: www.poreskauprava.gov.rs