Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

U Preduzetničkom informatoru Jul /1-2014 smo  pisali o  najvažnijim odredbama  Zakonao izmenama i dopunama Zakona o radu (u daljem tekstu: Zakon), koji je objavljen u “Službenom glasniku RS” broj 75/14, a  koji se primenjuje od 29.07.2014.godine.

Poslodavac je dužan da pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova usaglasi sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu u roku od 60 dana od dana stupanja Zakona na snagu.Isti rokod 60 dana je određen zausklađivanje ugovora o radusanovimizmenama i dopunama. Ako poslodavac sa zaposlenima ne zaključi ugovor o radu ili aneks ugovora, ugovori o radu zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

U ovom broju Preduzetničkog informatora pišemo o obaveznim elementima Ugovora o radu, kako bi se izvršilo usklađivanje postojećih ugovora o radu u skladu sa odredbama novog Zakona.

Postupak zasnivanja radnog odnosa

Postupak zasnivanja radnog odnosa, radno vreme i raspored radnog vremena je regulisano Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14).

Zakonom o radu je regulisano da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac, s tim da u ime i za račun poslodavca ugovor o radu zaključuje nadležni organ (u pravnom licu direktor ili zaposleni koga on ovlasti, a kod fizičkog lica preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti). Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.

Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad i obavezno u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Odredbom člana 33 Zakona o radu je utvrđena obavezna sadržina ugovora o radu:

1. naziv i sedište poslodavca;
2. lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
4. naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8. dan početka rada;
9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10. novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
11. elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente tačke 11-13) ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Poslodavac ima obavezu da ugovor o radu ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca gde zaposleni radi.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos.

Ugovorom o radu može da se ugovori PROBNI RAD za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu koji može da traje najduže šest meseci. Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana, s tim da poslodavac treba da obrazloži otkaz ugovora o radu. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Ugovor o radu može da se zaključi:

1. Na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Ugovor o radu na određeno vreme se može zaključiti za period koji sa prekidima i bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda od 24 meseca.
2. Za obavljanje poslova sa povećanim rizikom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima, odnosno samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa.
3. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu. Poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima i da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da tako ostvari puno radno vreme.

Specifične vrste radnog odnosa je radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca koji obuhvata rad na daljinu i rad od kuće i radni odnos koji se zasniva za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja (ovaj ugovor o radu se ne može zaključiti sa supružnikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

Radno vreme i raspored radnog vremena

Prema odredbi člana 50. Zakonu o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) PUNO RADNO VREME iznosi 40 časova nedeljno. Radna nedelja traje pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac,u pravnom licu direktor ili zaposleni koga on ovlasti, a kod fizičkog lica preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Raspored radnog vremena, u toku radne nedelje, se utvrđuje odlukom poslodavca. Dužnost je poslodavca da o rasporedu radnog vremena i promeni rasporeda obavesti zaposlene najmanje pet dana pre promene rasporeda radnog vremena. Način na koji će poslodavac obaveštavati zaposlene (dostavljanje lično zaposlenom, putem oglasne table i dr.) nije propisan zakonom, pa se predlaže da se ovo pitanje uredi opštim aktom.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način tako da radna nedelja traje šest radnih dana. Tada se donosi odluka da radna nedelja traje šest radnih dana u okviru 40 časova nedeljno i u tom slučaju i subota je redovan radni dan.

Poslodavac svojim opštim aktom može da utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Radni odnos može da se zasnuje sa NEPUNIM RADNIM VREMENOM na neodređeno ili određeno vreme, a zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. U tom slučaju zaposleni zasniva radni odnos sa nepunim radnim vremenom zaključivanjem ugovora o radu sa svakim poslodavcem. Prilikom zasnivanja radnog odnosa kod drugog poslodavca zaposlenom nije potrebna nikakva saglasnost poslodavca kod koga je već u radnom odnosu s nepunim radnim vremenom, niti je potrebno da se zaključuje formalni sporazum između poslodavaca.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, ako zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno. Zaposleni s nepunim radnim vremenom ima pravo u punom iznosu na godišnji odmor, a što se tiče naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Zaposleni ima zaradu srazmerno zaradi koju bi ostvario da je na radu. Ima pravo i na troškove prevoza za dolazak na rad i povratak s rada i na druge dodatke koji su utvrđeni opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, u svemu i u obimu kao i ostali zaposleni. Poslodavci, svaki posebno, su dužni da nadležnim službama dostavljaju obrasce (M1, M2, M4) kao i za ostale zaposlene koji radi s punim radnim vremenom, u skladu sa zakonom.

Zaposleni ne može da zaključi dva ugovora o radu sa punim radnim vremenom.

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca ima pravo da zaključi ugovor o dopunskom radu najviše do jedne trećine punog radnog vremena, kod drugog poslodavca (DOPUNSKI RAD).

Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran - PREKOVREMENI RAD. Prekovremeni rad može trajati najduže četiri časa dnevno po zaposlenom i ne može biti duži od 12 časova nedeljno.   

Zaposlenom se može naložiti da radi prekovremeno ako se radi o iznenada povećanom obimu posla koji bi mogao da traje kraće vreme. Ukoliko bi ti poslovi mogli trajati duže, poslodavac mora zaposliti druge zaposlene na određeno vreme.

Prekovremeni rad se posebno vrednuje. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu za rad obavljen kao prekovremeni čija se zarada uvećava za najmanje 26%.

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstva i opreme na ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu poslovnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno - SKRAĆENO RADNO VREME. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Na ovim poslovima ne može se vršiti preraspodela radnog vremena. Odluku o uvođenju skraćenog radnog vremena donosi direktor pod uslovom da postoji stručna analiza za donošenje takve odluke.

Odmori  u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji rade duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, imaju pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta, a zaposleni koji rade duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, imaju pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način da se rad ne prekida. Vreme odmora uračunava se u radno vreme.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno i nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.