Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013 i 75/2014) su regulisani postupak utvrđivanja viška zaposlenih i prava koja imaju zaposleni po tom osnovu.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U skladu sa članom 153. Zakona o radu  poslodavac nema obavezu da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za manje od:

• 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;
• 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;
• 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme
• 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

Poslodavac koji otkaže ugovor o radu zaposlenom kao višku ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka ovog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Prema tome, ukoliko se ukazala potreba za novim zapošljavanjem na poslovima na kojima je radio zaposleni kome je prestao radni odnos kao višku, poslodavac može i pre isteka roka od tri meseca da zaposli drugo lice pri čemu prednost ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Zaposleni nema prednost ako ne ispunjava uslove za rad na tim poslovima, odnosno ako su izmenjeni uslovi na poslovima na kojima je zaposleni radio.

Otpremnina u slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu viška zaoslenih

U slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu viška zaoslenih, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Isplata otpremnine zaposlenom višku je uslov prestanka radnog odnosa zbog prestanka potrebe za njegovim radom pa se otpremnina ima isplatiti najkasnije do prestanka radnog odnosa.

Zaposlenom se za obračun radnog staža ne računa celokupan radni staž upisan u radnoj knjižici već samo radni staž:

• kod poslodavca kod koga je zaposlen u trenutku kada mu prestaje radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom,
• kod povezanih lica,
• kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca, kada  poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca.

Pod ''radnim odnosom'', u skladu sa članom 30. Zakona o radu, podrazumeva se ugovorni odnos koji se zasniva zaključivanjem ugovora o radu između zaposlenog i poslodavca.

Pod pojmom "za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu" smatra se ukupno vreme provedeno u radnom odnosu, u skladu sa propisima o radu. Pojedini periodi (vreme), za koje je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, iako se prema propisima o radnoj knjižici upisuju u radnu knjižicu, ne predstavljaju vreme provedeno u radnom odnosu, ukoliko za to vreme nije zaključen ugovor o radu odnosno nije doneto rešenje o zasnivanju radnog odnosa.

Pod zaradom se smatra prosečna mesečna bruto zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Povodom prava na otpremninu, Ustavni sud je zauzeo stav da se saglasno članu 60. stav 4. Ustava Republike Srbije radi o pravu koga se niko ne može odreći, jer je to protivno prinudnim propisima. UOdluci Ustavnog suda, Už. 33/2007 od 19.3.2009. godinu je navedeno: Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je, pored ostalog, utvrđeno da se niko ne može odreći prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. S obzirom na to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa, podnosilac ustavne žalbe se tog prava nije mogla odreći.

U Odluci Ustavnog suda Republike Srbije, Už. 177/2007 od 4.6.2009. godine navedeno je: "Davanjem izjave kojim se odriče prava da sudskim putem traži svoja prava iz radnog odnosa pa i prava na neisplaćenu otpremninu kao jedne od zakonom utvrđenih mera zaštite zaposlenih za čijim je radom prestala potreba zaposleni se u suštini odrekao neotuđivog prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa."

Neoporezivani iznos otpremnine za „tehnološki višak“

Otpremnina isplaćena zaposlenom koji je proglašen  za „tehnološki višak“ oslobođena je plaćanja poreza saglasno članu 9. stav 1. tačka 19) Zakona o porezu na dohodak građana, i to:

Člana 9. stav 1. tačka 19) Zakona o porezu na dohodak građana (''Službeni glasnik RS'', br. 24/01 , 80/02 - dr. zakon, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon) propisuje  da se porez na dohodak građanane plaća na primanja ostvarena po osnovu otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba,u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi  (Zakon o radu) –do iznosa koji je utvrđen Zakonom o radu (tj.zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu).

Na iznos otpremnine iznad neoporezivog iznosa,koja se isplaćuje zaposlenom koji je proglašen za “tehnološki višak” plaća se porez na dohodak.  Porez na dohodak građana  se obračunava i plaća na druge (ostale)prihode prema odredbi člana 85. stav 1. tačka 11.) Zakona. Porez na druge prihode plaća se po stopi od 20%, na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20% (član 85. stav 3. i član 86. Zakona).

Iznos otpremnine, koja se isplaćuje zaposlenom koji je proglašen za “tehnološki višak”(umanjeni za plaćeni porez i doprinose ako se plaćaju), ako zajedno sa prihodima po drugim osnovima koji ulaze u osnovicu godišnjeg poreza prelaze propisani neoporezivi iznos,podležu plaćanju i godišnjeg poreza na dohodak građana (na iznos iznad neoporezivog iznosa), kao dodatnog poreza, u skladu sa odredbama čl. 87. do 89. Zakona o porezu na dohodak građana.

Obaveza isplate zarade i naknade zaradeu slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati i sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora

Pre otkaza ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih, poslodavac može da zaposlenom obezbedi korišćenje godišnjeg odmora za godinu u kojoj mu prestaje radni odnos i to u srazmernom trajanju. U slučaju da zaposleni nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu

Poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu:

• Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i
• zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešča u sindikalnim aktivnostima.

 

Primerak rešenja o otkazu ugovora o radu po osnovu viška zaposlenih:

 

___________________(poslovno ime)

__________________ (sedište društva)

Matični broj: _____________________

PIB: ____________________________

Del. broj: ________________________

Dana: _______________________

Na   osnovu člana 192. a u vezi sa članom  179. stav  5. tačka 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014),  Poslodavac _________, sa sedištem u  _________, koje zastupa _________, dana ______2015. godine, donosi:

REŠENJE O

OTKAZU  UGOVORA  O  RADU

Zaposlenoj _________sa JMBG: ________, broj radne knjižice: ____, adresa stanovanja: _____, na poslovima ___________, otkazuje se Ugovora o radu broj: _____ od ____ godine, zbog prestanka  potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena.

Zaposlenoj prestaje radni odnos dana _________.

Zaposlenoj je u skladu sa članom 158. Zakona o radu isplaćena otpremnina u visini 1/3 zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca, što iznosi _____ dinara. Osnovica za obračun otpremnine se utvrđuje prema prosečnoj mesečnoj zaradi zaposlene koja joj je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, a u skladu sa članom 159. Zakona o radu.

Zaposlenoj će, u skladu sa članom 186. Zakona o radu  Srbije, biti isplaćena zarada, naknada zarade i druga primanja koja je zaposlena ostvarila zaključno sa danom prestanka radnog odnosa, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

OBRAZLOŽENJE

Kod poslodavca ___________, je smanjen obim poslovanja idonete su izmene pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojima je smanjen broj izvršilaca na poslovima _____, pa je zaposlena određena kao zaposlena za čijim je radom prestala potreba usled ekonomskih i organizacionih promena.

Poslodavac nema mogućnosti da obezbedi drugi posao koji odgovara stručnoj spremi i radnim  sposobnostima zaposlene. Takođe, poslodavac nema mogućnosti da zaposlenoj obezbedi  drugi posao u nižem stepenu stručne spreme odgovarajućeg zanimanja, niti da obezbedi prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili ponudi posao kod drugog poslodavca.  

Na osnovu  napred navedenog doneto je rešenje kao u dispozitivu.

Ovo rešenje je konačno.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

1. Protiv ovog rešenja zaposlena može pokrenuti spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja Rešenja o otkazu ugovora o radu.   
2. Zaposlena ima pravo da se u roku od 30 dana od dana dostavljanja ovog  Rešenja prijavi Nacionalnoj službi  za zapošljavanje, radi ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti.                             

Poslodavac: ______________

Dostaviti:

Zaposlenoj

Računovodstvenoj službi

Arhivi                                                                                                                                

Primila Rešenje Zaposlena: __________________, dana ________ 2015. godine