Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Pravo zaposlenog na godišnji odmor regulisano je odredbama člana 68. do 76. i člana 114. Zakona o radu.

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora za kalendarsku godinu u punom trajanju ima zaposleni posle šest meseci neprekidnog rada (kontinuiran rad sa prekidima do 30 radnih dana).

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u kalendarskoj godini u trajanju utvrđenom ugovorom o radu i opštim aktom, a najmanje 20 radnih dana. Zakonski minimum se uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Godišnji odmor za kalendarsku godinu može se koristiti tokom cele godine u celini ili u delovima. U slučaju da se koristi u delovima, prvi deo se koristi najmanje u trajanju od tri sedmice u toku kalendarske godine, a drugi deo do 30. juna naredne godine. Zaposleni mora da iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u toku kalendarske godine, odnosno da započne da koristi godišnji odmor u kalendarskoj godini, jer ukoliko ga ne iskoristi gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora. Zaposleni koji zbog korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege novorođenog deteta i zbog posebne nege deteta nisu iskoristili godišnji odmor u celini ili delimično imaju pravo da ga u celini ili u preostalom delu iskoriste u narednoj kalendarskoj godini, do 30. juna.

Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim. Poslodavac dostavlja rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog  za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ukoliko poslodavac ne dostavi rešenje zaposlenom, smatra se da mu je uskratio pravo na korišćenje godišnjeg odmora.

Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, odnosno novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj preduzetnik ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor.