Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

U Preduzetničkom informatoru iz oktobra/1-2012 pisano je o pravima i obavezama zaposlenog na prvi deo godišnjeg odmora, dok u broju februar/1-2013 godine su obrađeni kriterijumi za utvrđivanje godišnjeg odmora, sa primerom rešenja o korišćenju godišnjeg odmora. U ovom tekstu dajemo dodatno obrazloženje o tome kako i na koliko se delova može koristiti godišnji odmor, a u skladu sa odredbama Zakonu o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13).

Na osnovu člana 73. Zakona proizilazi da je poslodavac dužan da zaposlenom u toku kalendarske godine obezbedi korišćenje prvog dela godišnjeg odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje u kontinuitetu, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog (član 75. stav 1. Zakona).

Izuzetno, na zahtev zaposlenog i u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac može da odluči da zaposleni prvi deo godišnjeg odmora koristi najmanje dve radne nedelje neprekidno, a ostatak do kraja kalendarske godine, u skladu sa Konvencijom MOR 132 o plaćenom godišnjem odmoru. Takođe, zaposlenom treba omogućiti korišćenje drugog dela godišnjeg odmora u kontinuitetu, a samo izuzetno i na zahtev zaposlenog u više delova.

Navedeni stav smo naveli u skladu sa Mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-413/2012-02 od 15.1.2013. godine.

Određeni izuzetci od ovog pravila su:

1. zaposleni koji ima uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a isti nije iskoristio u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine;
2. zaposleni koji je započeo godišnji odmor u kalendarskoj godini, pa ga pre isteka roka od tri nedelje prekine zbog bolesti koja traje do kraja kalendarske godine, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine;
3. zaposleni koji je prvi put zasnovao radni odnos i u 2013. godini nema šest meseci neprekidnog rada ima pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora za 2013. godinu, odnosno pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u 2013. godini;
4. isto tako zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, a nema šest meseci neprekidnog rada u 2013. godini, mora mu se obezbediti pravo na korišćenje srazmernog broja dana godišnjeg odmora do kraja 2013. godine. Srazmeran broj dana godišnjeg odmora se računa na sledeći način: broj punog godišnjeg odmora : 12 = __ x broj meseci na koje je zasnovao radni odnos = __.