Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Domaće pravno lice prilikom obračuna poreza na primanja nerezidentnih fizičkih lica, kojato lice ostvaruje u Republici Srbiji od obavljanja profesionalnih delatnosti i od drugih samostalnih ličnih delatnosti, potrebno je da poznaje sledeće:

• odredbe Zakona o porezu na dohodak građana;
• odredbe konkretnog  međunarodnog  ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u daljem tekstu:MUOIDO), ako je Republika Srbija zaključila sa određenom zemljom;
• odredbe Zakona o PDV;
• odredbe Zakona o deviznom poslovanju;
• odredbe Sporazuma o socijalnom osiguranju, ako je Republika Srbija potpisala sa drugom državom iz koje je to fizičko lice.

U  članu 7. i članu 8. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013 i 48/2013 – ispr.)(u daljem tekstu:Zakon) definisan je poreski  obveznik prema sledećem:

“Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu: rezident), za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i u drugoj državi.

Rezident Republike, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje:

1. na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili

2. na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.”

Član 107.a  Zakona propisuje uslove primene međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja:

Stav 1: “Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i da je on stvarni vlasnik prihoda.

Stav 2: Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u smislu stava 1. ovog člana, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom o rezidentnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Stav 3: Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, snosiće razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu.

Stav 4: Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici.

Stav 5: Ako isplatilac prihoda u momentu isplate prihoda nerezidentu ne raspolaže potvrdom iz stava 2. ovog člana, dužan je da prilikom isplate prihoda primeni odredbe ovog zakona.“

Na osnovu gore iznetog, potrebno je prvo odrediti da li se radi o nerezidentnom fizičkom licu druge države, a onda videti da li je sa konkretnom zemljom potpisan MUOIDO i Sporazum o socijalnom osiguranja i utvrditi o kojoj vrsti primanja je reč.

Primer: Nerezidentno fizičko lice, tj. rezident Mađarske, kojinema stalnu bazu za obavljanje samostalnih delatnosti u našoj državi, pruža konsultantske usluge domaćem pravnom licu.

Sa Mađarskom je potpisan MUOIDO. Za utvrđivanje oporezivanja dohotka i za utvrđivanje vrste primanja- dohotka,   potrebno je znati šta se smatra dohotkom od obavljanja profesionalnih delatnosti i dohotkom od drugih samostalnih ličnih delatnosti, što je regulisanočlanom 14. MUOIDO prema sledećem:

Član 14.

“Samostalne lične delatnosti

1. Dohodak koji ostvari rezident države ugovornice od profesionalnih delatnosti ili od drugih samostalnih delatnosti oporezuje se samo u toj državi, osim ako za obavljanje svojih delatnosti ima stalnu bazu koju redovno koristi u drugoj državi ugovornici. Ako ima takvu stalnu bazu, samo deo dohotka koji se pripisuje toj stalnoj bazi može se oporezivati u drugoj državi.

2. Izraz "profesionalne delatnosti", posebno obuhvata samostalne naučne, književne, umetničke, obrazovne ili nastavne delatnosti, kao i samostalne delatnosti lekara, advokata, inženjera, arhitekata, stomatologa i računovođa.”

Obračun poreza na dohodak

U našem primeruprimalac prihoda je fizičko lice nerezident, (rezident Mađarske), s obzirom da nema stalnu bazu za obavljanje svoje samostalne lične delatnosti, dohodak od vršenja konsultantskih usluga se oporezuje samo u Mađarskoj, uz ispunjenje uslova iz člana 107. Zakona, tj. pod uslovom da nerezident dokaže kod isplatioca prihoda status rezidenta države Mađarske potvrdom o rezidentnosti  i da dokaže da je on stvarni vlasnik prihoda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Međutim, ako isplatilac prihoda (domaće pravno lice) u momentu isplate prihoda nerezidentu ne raspolaže gore navedenim dokazima, domaće pravno lice je dužnoda prilikom isplate prihoda primeni odredbe  člana85. stav 1. tačka 1. Zakona o porezu na dohodak građana:

“Član 85.

Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito:

1. prihodi po osnovu ugovora o delu; “

Znači, na ova primanja , u ovom slučaju: prilikom isplate neto prihoda nerezidentu, isplatilac prihoda  obračunava  i plaća porez po stopi od 20%. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova.

Obračun socijalnih doprinosa

Da bi utvrdili da li se na ova primanja obračunavaju i plaćaju i socijalni doprinosi, potrebno je znati da naša zemlja ima zaključen Sporazum o socijalnom osiguranju sa Mađarskom. Ako  fizičko lice,iz našeg primera,raspolaže dokazom da je socijalno osiguran kod poslodavca u Mađarskoj, na ova primanja ne obračunavaju se socijalni doprinosi.

Ako se isplata vrši licu, nerezidentu iz zemlje, sa kojom naša zemlja nema zaključen Sporazum o socijalnom osiguranju, ili ako to lice ne donese Potvrdu izdatu od strane nadležnog organa strane države da je socijalno osiguran, plaćaju se i socijalni doprinosi.

Obračun poreza i doprinosa se vrši na Obrascu PP OPJ-6, a kao prilog dostavljamo nadležnoj Poreskoj upravi:Ugovor o pružanju konsultantskih usluga i sledeću dokumentaciju, kojajeosnov za oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa (ako raspolažemo sa ovim dokumentima): Potvrdu o rezidentnosti, dokaz da je on stvarni vlasnik prihoda, Potvrdu da je primalac prihoda socijalno osiguran u drugoj državi.

Obračun PDV

U našem primeru  mesto prometa usluga je teritorija Republike Srbije, što je propisano  članom 12. stav 3. tačka 4. podtačka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012) prema sledećem:

“Mesto prometa usluga je mesto u kojem  primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama: savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga.”

Poreski dužnik u smislu člana 10. stava 1. tačke 3.Zakona o PDV je primalac dobara i usluga, ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika.

Znači, pravno lice-primalac konsultantskih usluga je poreski dužnik i dužan je obračunati PDV  internim obračunom  na bruto naknadu za konsultantske usluge.  Tako obračunati PDV primalac usluga može da odbije kao prethodni porez (u slučaju da je primalac usluge evidentiran za PDV), ako primljene usluge koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga shodno stavu 1. člana 28. Zakona o PDV i  ako je internim obračunom na bruto naknadu obračunao PDV.

Ako poreski dužnik (primalac usluge) nije poreski obveznik, tj. nije evidentiran za PDV, u obavezi je da sastavi interni obračun na komeobračunava PDV, da podnese poresku prijavu na propisanom Obrascu PPPDV i da plati PDV. Ne ispunjava uslove da obračunati PDV koristi kao prethodni porez, kao odbitnu stavku, jer nije PDV obveznik.

Poreski dužnik, koji nije obveznik PDV, dužan je da podneseporesku prijavu u roku od deset dana po isteku poreskog perioda u kojem je nastala poreska obaveza (shodno stavu 4. člana 50. Zakona o PDV). Obračunati i plaćeni PDV se knjiži na rashode, gde se knjiže i rashodi za primljene konsultantske usluge.

Isplata neto naknade za rad po ovom Ugovoru

Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici se vrši u dinarima na osnovu člana 34. stava 1. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl.glasnik RS" br.62/2006, 31/2011 i 119/2012).

Izuzeci, kada plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republicisemogu vršiti i u devizama,navedeni su u stavu 2. člana 34. ovog Zakona.

Nerezident je u obavezi da otvori nerezidentni dinarski račun kod poslovne banke u Republici Srbiji, po sopstvenom izboru, a primalac usluga je u obavezi da na taj račun izvrši prenos neto naknade za rad u dinarima.