Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoh trgovini

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini je objavljen u "Službenom glasniku RS", br.  95/13, a stupio je na snagu 8. novembra 2013. godine.

Elektronska trgovina robom i uslugama jeste vid daljinske trgovine,u smislu zakona kojim se uređuje trgovina.Daljinska trgovinana malo, na osnovu člana 17. Zakona o trgovini,je prodaja robe, odnosno usluga koju trgovac vrši ponudom putem sredstava komunikacija, potrošaču koji nije neposredno prisutan.Daljinska trgovina na malo je naročito elektronska trgovina, kataloška prodaja, kao i TV prodaja, trgovina putem pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i automata.

Novim izmenama Zakona je definisan pružalac usluga informacionog društvakaopravno lice ili preduzetnik, i fizičko lice koje ima svojstvo trgovca u skladu sa zakonom koji uređuje trgovinu, koje pruža usluge informacionog društva.Usluga informacionog društvaje definisana kao usluga koja se pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a posebno trgovina putem Interneta, nuđenje podataka i reklamiranje putem Interneta, elektronski pretraživači, kao i omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa mreži ili skladištenje podataka korisnika usluga.

Pružalac usluga je dužan da, u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, korisnicima usluga i nadležnim organima državne uprave pruži sledeće informacije:

1) ime i prezime ili naziv pružaoca usluga;

2) sedište pružaoca usluga;

3) ostale podatke o pružaocu usluga na osnovu kojih korisnik usluga može sa njim brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju, uključujući i elektronsku adresu;

4) podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar;

5) pojedinosti o nadležnom organu, ako delatnost pružaoca usluga podleže službenom nadzoru;

6) u pogledu posebno regulisanih delatnosti, odnosno profesija:

  • profesionalno ili slično strukovno udruženje kod koga je pružalac usluga registrovan;
  • profesionalni naziv i država koja ga je odobrila;
  • uputstva o profesionalnim pravilima u državi u kojoj se obavlja delatnost i mestu njihove dostupnosti;

7) poreski identifikacioni broj (PIB), kao i broj obveznika poreza na dodatu vrednost, iz potvrde o izvršenom evidentiranju za porez na dodatu vrednost izdate od strane nadležnog poreskog organa, ako je pružalac usluga obveznik poreza na dodatu vrednost.

Ako pružalac usluga navodi cene, one moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene, a posebno mora naznačiti da li su u te cene uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na njih utiču.

Za ne pružanje propisane informacije u obliku i na način kako je regulisano zakonom, pravno lice čini prekršaj za koji je određena novčana kazna u visini od 100.000 do 200.000, odnosno preduzetnik čini prekršaj za koji je određena novčana kazna u visini od 10.000 do 500.000 dinara, dok u slučaju posebno teških povreda ili ponavljanja povreda zakona može se izreći i zabrana vršenja delatnosti pravnom licu u trajanju od tri do šest meseci.

Komentari

No one commented on this post yet. Be the first one to share your toughts!

Dodaj novi komentar

Sigurnosni kod<span></span>