Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Članom 92. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS" br. 36/2011 i 99/2011) je regulisano da preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva (najčešće je to društvo sa ograničenom odgovornošću). Na osnovu te odluke vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva. Novoosnovano privredno društvo preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Bez obzira na to nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti koje su nastale do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva se registruje u Agenciji za privredne registre podnošenjem sledeće dokuementacije:

• registraciona prijava brisanja preduzetnika iz Registra privrednih subjekata,
• dokaz o uplati naknade za brisanje preduzetnika,
• odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog  društva i druga potrebna dokumentacija koja je zakonom propisana za osnivanje odgovarajuće forme privrednog društva,
• dokaz o uplati odgovarajuće takse za osnivanje privrednog društva.

Promena se registruje u roku od 15 dana od donošenja odluke o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva.

 

PREDUZETNIK ILI PRIVREDNO DRUŠTVO?

Razlozi za organizovanje preduzetnika u privredno društvo

Promena pravne forme preduzetnika u privredno društvo preporučuje se preduzetnicima koji  razvijaju svoju privrednu delatnosti i imaju veliki prihod.

Razlike između preduzetnika i privrednog društva, kao privrednih subjekata su brojne. Najbitnije razlike su sledeće:

Odgovornost

Preduzetnik: odgovara neograničeno za obaveze radnje celokupnom imovinom, znači i imovinom radnje i ličnom imovinom.

Društvo s ograničenom odgovornošću(u daljem tekstu DOO): članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva osim u slučajevima predviđenim članom 18. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS" br. 36/2011 i 99/2011). Član društva odgovara za obaveze društva ako zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti,  naročito ako:

1. upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
2. koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
3. koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
4. radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da  društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

Mogućnost dokapitalizacije

Preduzetnik nema mogućnosti za povećanje kapitala radnje pristupanjem novih članova, dok DOO ima mogućnost pristupanjem novih članova da uveća kapital društva. Mogućnost dokapitalizacije DOO je naročito bitno, kada strano pravno ili fizičko lice želi ulagati u već postojeći DOO, što je osnovni oblik stranih ulaganja.

Моgućnost zasnivanja radnog odnosa osnivača

Prema najnovijim zakonskim propisima i  Preduzetnik može da  se opredeli da počev od 1. jula 2013. godine isplaćuje ličnu zaradu kao svoje mesečno lično primanje. što predstavlja novinu jer time se menja dosadašnje rešenje koje je stvaralo veliku razliku u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva,  koji je i do sada kao  osnivač DOO mogao  da zasnuje radni odnos u privrednom društvu čiji je član.

Važno je napomenuti, da na osnovu član 37a. Zakona o porezu na dohodak građana: Preduzetnicima se u rashode u poreskom bilansu priznaje  lična zarada preduzetnika  samo ako je i isplaćena.

Podsećamo, da ukoliko  preduzetnik (koji vodi poslovne knjige) nije se opredelio da sebi isplaćuje ličnu zaradu, i dalje mu se obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na oporezivu dobit.

Porez na dobit

Preduzetnici: Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit. Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast. Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 10%.

DOO: Osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit. Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa važećim propisima. Troškovi zarada, odnosno plata, priznaju se u iznosu obračunatom na teret poslovnih rashoda. Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%.

Poreski tretman neto dobiti

Preduzetnik: ukupno ostvaren neto prihod po godišnjem računu preduzetnik može podići sa tekućeg računa radnje za svoje potrebe, bez plaćanja poreza po odbitku. Međutim, ukupno ostvareni neto prihod preduzetnika (bez obzira da li je to podigao za svoje potrebe ili nije), ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

DOO: Osnivač privrednog društva ostvarenu neto dobit može podići samo kao dividendu uz plaćanje po odbitku 15% poreza na prihode od kapitala.  Međutim, neto dobit DOO, kao ni podignuta dividenda ne ulaze u godišnji porez na dohodak građana.

Upravo, ova razlika je često motiv, da preduzetnici izvrše promenu pravne forme preduzetnika u formu DOO.

PORESKI ASPEKT PROMENE PRAVNE FORME PREDUZETNIKA U FORMU DOO

Naglašavamo da u slučaju promene pravne forme preduzetnika u formu DOO, naročito ako je  Preduzetnik obveznik PDV,  potrebno je detaljno poznavanje Zakona o PDV,  Zakona o porezima na imovinu i drugih zakona i propisa u vezi brisanja preduzetničke radnje i otvaranja DOO(promene pravne forme preduzetnika). U nastavku navodimo samo najbitnije informacije, koji su isključivo informativnog karaktera i ne smeju se smatrati dovoljnim temeljom za donošenje poslovnih, finansijskih i ličnih odluka.

PDV

Promenom pravne forme preduzetnika u DOO, kada  celokupna imovina Radnje prelazi u imovinu DOO, ne postoji promet dobara između Radnje i DOO, koja bi bila predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost, uz ispoštovanje sledećih zakonskih odredaba:

Stavom 1. tačke 1) člana 6. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012) predviđeno je sledeće:

“Smatra se da promet dobara i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen kod:
1) prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost”

Delom imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se celina kojom se omogućava samostalno obavljanje delatnosti sticaoca dela imovine. Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca.

Na osnovu tačke 2) člana 2. Pravilnika  o utvrđivanju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, kod kojeg se smatra da promet dobara i usluga nije izvršen (Sl.glasnik RS br. 118/2012): Prenos celokupne imovine kod kojeg se, u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, smatra da promet dobara i usluga nije izvršen je prenos celokupne imovine kod nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u formi privrednog društva, u skladu sa Zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Brisanje Radnje iz registra obveznika PDV

Preduzetnik ako odluči da promeni pravnu formu preduzetničke radnje u pravnu formu DOO,  potrebno je da preda zahtev za brisanje iz registra obveznika PDV. U vezi brisanja Radnje iz obveznika PDV, skrećemo Vam pažnju na ispoštovanje  odredaba Zakona o PDV. O ovoj temi  detaljno smo pisali  u   Preduzetničkom informatoru oktobar/1-2012 pod naslovom: ”Izmene u vezi sa brisanjem obveznika iz evidencije PDV”.

U pogledu PDV ne postoji pravni kontinuitet. Radnja se briše iz registra obveznika PDV, sastavlja poresku prijavu za poslednji poreski period i shodno tome uplaćl    uje PDV. Ako Radnja ima više uplaćl    enog PDV, mora zahtevati povraćl    aj više plaćl    enog PDV. Značl    i, višeplaćl    eni PDV ne može se preneti na novoosnovani DOO.  Novoosnovano privredno društvo (DOO) sa novim matičl    nim brojem i PIB-om  podnosi Evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu,  na osnovu čl    ega Poreska uprava  obvezniku izdaje Potvrdu o izvršenom evidentiranju za PDV.

Porez na prihod od samostalne delatnosti i porez na dobit pravnih lica

Preduzetnik je  dužan  da sastavi godišnji finansijski izveštaj, poresku prijavu i poreski bilans za Radnju za utvrđivanje konačne poreske obaveze za period od 1. januara tekuće godine do dana  brisanja Radnje iz registra APR i dostaviti ih  nadležnoj Poreskoj upravi sa kompletnom dokumentacijom u zakonskom roku. Ako postoji razlika za povraćaj, traži se od Poreske uprave povraćaj više plaćenog poreza na osnovu pismenog zahteva, znači ne može se koristiti  za umanjenje akontacije poreza na dobit novoosnovanog DOO.

Novoosnovani DOO  podnosi nadležnoj Poreskoj upravi poresku prijavu na Obrascu PDP za akontaciono utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica u zakonskom roku  za period od osnivanja DOO do kraja poslovne godine.

Neiskorišćeni poreski kredit koje je ostvarila Radnja, ne mogu se prenositi na novoosnovano privredno društvo, ni gubici iz poreskog bilansa Radnje ne mogu se koristiti za umanjenje oporezive dobiti DOO. Obaveze  preduzetnika (Radnje) preuzima privredno društvo (DOO), ali za te preuzete obaveze i dalje celokupnom svojom imovinom odgovara raniji preduzetnik.

Popis

Radnja sastavlja popis imovine i obaveza sa danom brisanja Radnje iz registra APR. Otvaranje poslovnih knjiga novoosnovanog DOO može se izvršiti na osnovu ovog popisa. Bitno je istaći, da se nenaplaćena potraživanja Radnje  mogu prenositi na DOO, sem potraživanja za više plaćen porez na dobit i prethodni PDV.

Obaveze Radnje, koje nisu isplaćene do dana brisanja Radnje, isto se mogu prenositi u DOO. Obaveze  preduzetnika (Radnje) preuzima privredno društvo (DOO), ali za te preuzete obaveze i dalje celokupnom svojom imovinom odgovara raniji preduzetnik.

Prenos gore navedenih potraživanja i obaveza u novoosnovani DOO se sprovodi  na osnovu Potvrde o pravnom sledbeništvu, koji se može tražiti od Agencije za privredne registre, a zove se: Potvrda o promeni pravne forme iz pretuzetničke radnje u privredno društvo. Visina naknade za izdavanje ove potvrde je 1.500,00 dinara po privrednom subjektu. Na osnovu ove Potvrde moguće je preuzeto potraživanje iz Radnje naplatiti na tekući račun DOO,  kao i isplata preuzetih obaveza Radnje  sa tekućeg računa DOO.