Háló Vajdasági Fejlesztési Alap

Prema odredbi člana 50. Zakonu o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) PUNO RADNO VREME iznosi 40 časova nedeljno. Radna nedelja traje pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac,u pravnom licu direktor ili zaposleni koga on ovlasti, a kod fizičkog lica preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Raspored radnog vremena, u toku radne nedelje, se utvrđuje odlukom poslodavca. Dužnost je poslodavca da o rasporedu radnog vremena i promeni rasporeda obavesti zaposlene najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. Način na koji će poslodavac obaveštavati zaposlene (dostavljanje lično zaposlenom, putem oglasne table i dr.) nije propisan zakonom, pa se predlaže da se ovo pitanje uredi opštim aktom.

Primer odluke o rasporedu radnog vremena je:

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način tako da radna nedelja traje šest radnih dana. Tada se donosi odluka da radna nedelja traje šest radnih dana u okviru 40 časova nedeljno i u tom slučaju i subota je redovan radni dan.

Poslodavac svojim opštim aktom može da utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Radni odnos može da se zasnuje sa NEPUNIM RADNIM VREMENOM na neodređeno ili određeno vreme, a zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. U tom slučaju zaposleni zasniva radni odnos sa nepunim radnim vremenom zaključivanjem ugovora o radu sa svakim poslodavcem. Prilikom zasnivanja radnog odnosa kod drugog poslodavca zaposlenom nije potrebna nikakva saglasnost poslodavca kod koga je već u radnom odnosu s nepunim radnim vremenom, niti je potrebno da se zaključuje formalni sporazum između poslodavaca.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, ako zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno. Zaposleni s nepunim radnim vremenom ima pravo u punom iznosu na godišnji odmor, a što se tiče naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Zaposleni ima zaradu srazmerno zaradi koju bi ostvario da je na radu. Ima pravo i na troškove prevoza za dolazak na rad i povratak s rada i na druge dodatke koji su utvrđeni opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, u svemu i u obimu kao i ostali zaposleni. Poslodavci, svaki posebno, su dužni da nadležnim službama dostavljaju obrasce (M1, M2, M4) kao i za ostale zaposlene koji radi s punim radnim vremenom.

Zaposleni ne može da zaključi dva ugovora o radu sa punim radnim vremenom.

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca ima pravo da zaključi ugovor o dopunskom radu najviše do jedne trećine punog radnog vremena, kod drugog poslodavca (DOPUNSKI RAD).

Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran - PREKOVREMENI RAD. Prekovremeni rad može trajati najduže četiri časa dnevno po zaposlenom i ne može biti duži od osam časova nedeljno, sem u slučajevima koji nastanu kao posledica više sile.       

Znači, zaposlenom se može naložiti da radi prekovremeno ako se radi o iznenada povećanom obimu posla koji bi mogao da traje kraće vreme. Ukoliko bi ti poslovi mogli trajati duže, poslodavac mora zaposliti druge zaposlene na određeno vreme.

Prekovremeni rad se posebno vrednuje. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu za rad obavljen kao prekovremeni čija se zarada uvećava za najmanje 26%.

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstva i opreme na ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu poslovnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno - SKRAĆENO RADNO VREME. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Na ovim poslovima ne može se vršiti preraspodela radnog vremena. Odluku o uvođenju skraćenog radnog vremena donosi direktor pod uslovom da postoji stručna analiza za donošenje takve odluke.

O pravu na skraćeno radno vreme koje ima zaposlena žena koja se vrati na rad pre isteka godine dana od rođenja deteta, pisali smo u Preduzetničkom informatoru April/1-2013.

Odmori u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji rade duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, imaju pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta, a zaposleni koji rade duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, imaju pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način da se rad ne prekida. Vreme odmora uračunava se u radno vreme.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno i nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.